MOJE METODE I ALATI U
KOUČINGU
Isceljenje kao
preduslov za uspešan proces koučinga
Zdravlje i vitalnost
predstavljaju osnovu za kvalitetan život. A za postizanje ciljeva potrebno je
uložiti dosta energije i živaca. Iz ovoga proizilazi da je važno u kakvom
stanju klijenti dođu na koučing. Ponekad je potrebno prvo se pobrinuti za
zdravlje pa tek onda koračati ka cilju. A ima i onih koji na koučing dođu kao u
savetovalište o mogućem isceljenju. Ako kažem da sam išla na višegodišnji
seminar energetske medicine, da sam primila reiki i da sam dobila dar rada s
energijama, što se kroz praksu značajno oseti, znači da mi je ova oblast dobro
poznata. Intuitivno znam kada postoji problem, a u dogovoru sa klijentom uradim
i kratkotrajno skeniranje žmureći da bih bolje videla snagu energije i
vitalnost. U slučaju kada je to potrebno i kada ishod koučinga ovisi o tome,
prvo predložim obuku u kojoj klijent treba da nauči da razvije i održava svoj
energetski potencijal. Kao iscelitelj dovoljno je samo da pokrenem samoisceljujući
proces kod klijenta i posle toga koučing može dalje da se nastavi po planu.
Moj do sada najteži rad, ali uz
sjajan uspeh, postižem sa klijentkinjom koja ovih dana priprema svoju prvu
knjigu za štampanje. Istrajavajući u svim fazama njenih ograničenja i izazova
kroz zdravlje, napredujemo i evo nas ispred cilja. Usponi i padovi njene
životne energije su začuđujući. Taman kada mi se čini da smo isplivale iz mora
tuge i negativnosti, ona završi u krevetu s jakim bolovima i procesima čišćenja
nekih svojih uverenja i štetnih programa koje smo dotakle. I taman kada
napravimo plan, desi se preokret koji je pokoleba i prostre pred nju tamni
tepih sumnji u ispravnost svojih odluka i zapreti strahom od koga gubi
energiju. Potreba da odboluje te svoje blokade njen je način nošenja sa
životom. Negde na polovini procesa shvatila sam da je to njen najjači
motivator. Posle velikih uvida koji izazovu unutrašnju napetost i bol, pokrene
se erupcija najneverovatnijih promišljanja i zaključaka koje posle toga ona
složi u divan tekst. Nije trebalo mnogo od ideje za otvaranje bloga do
ostvarenja, a potom je došla i knjiga. Njena duša se otvorila i progovorila o
svim tim previranjima i traganjima za samom sobom. To je dalo značajan
rezultat: bolje zdravlje i povećanje nivoa vitalnosti, svesnosti i energije, a
dobila je i kvalitetan materijal za knjigu. Pravo je uživanje da je gledam dok
radimo. U kakvom god raspoloženju da se javi, već nakon pola sata pojavi se
rumenilo lica, osmeh i neka svetlost koja pulsira iz nje. Postaje neumorna dok
se bavimo njenim tekstovima. Kada ih doteramo u zadovoljavajuću formu, radujemo
se kao deca. Posle naših kontakata tok njene inspiracije postaje nepresušan.
Iza svega toga stoje naši
unutrašnji iscelitelji. Moja energija i informacije, precizno odabrane za
razgovor, prodiru do dubine učaurenih štetnih programa i uverenja, tope ih kao
led na suncu i nju navode da ih očisti. Iscelitelj koji se krio u njoj, okupan
mojom energijom, raduje se što može da se iskaže i dokaže da je vredan svake
pažnje. Tokom naših kontakata on se probudio da bi iscelio njeno telo i njenu
dušu divnim spoznajama o lepoti života. Otišla je i korak dalje, prihvatila je
svoj dar isceljenja kao nešto što ne treba da potiskuje i da ga se stidi. Slušala
sam njene priče o predivnim scenama duhovne hirurgije kojima polako ustupa
mesto u svom životu i radu. Nikada ništa slično nisam ni pročitala ni čula do
tad. Procvat jedne duše može biti nešto najlepše što kouč doživi u svom radu.
Ovo je otvorilo mnoge mogućnosti uz već nadahnuto pisanje pesma i tekstova o
svom sazrevanju. Postoji naznaka za vođenje radionica na kojima će predstaviti
svoj originalni put u duhovnost. A moja velika želja je da scene duhovne
hirurgije pretoči u tekstove jer su toliko simbolične, nadahnute i isceljujuće.
Kada me upoznala, imala je samo jednu želju - da joj pomognem da nađe sebe.
Najsvetliji trenutak svakog
učitelja i trenera jeste kada se postigne rezultat vredan pažnje. S ponosom
mogu da kažem da mi se to upravo po ko zna koji put desilo. U ovom slučaju na
svetlo dana izvela sam jednog iscelitelja i navela ga da prihvati svoj dar, a
pisca sam nagovorila da iskoristi duboku inspiraciju i napiše knjigu o tom
daru. Sa zadovoljstvom saopštavam da sam bila uporna i nisam odustajala čak i
kada su neki govorili da se uzalud trudim, čak kada je i sama moja klijentkinja
pomislila da je bolje da od svega digne ruke. Ne mogu se dići ruke na putu
potrage za samom sobom, za smislom života i za misijom koja treba da se izvrši.
Ne može se odustati od sebe baveći se drugima i posvećujući život sitnim
zadovoljstvima bez svrhe i cilja.
Iscelitelj mora biti spreman da
bude melem kada rana boli. A kada zaceli, treba ozdravljenog da nauči da on to
isto postane za nekog drugog. To je cilj isceliteljskog dara. U ovom slučaju to
je postao i cilj koučinga.
Jasna Bogojević Janjić
...........................................................
MOJE METODE I ALATI U KOUČINGU
Nehipnotička regresija i koučing
Priča o desetogodišnjem dečaku crne kože koji je
ostao sam na svom ostrvu nakon što su belci brodom odveli sve druge stanovnike,
najupečatljiviji je primer gde mi je nehipnotička regresija pomogla kako bismo
uspešno priveli kraju proces koučinga. Dečak je odrastao, proživeo život i umro
sam čekajući da se bar neko od njegovih vrati. Imao je samo tu misao u glavi. S
pogledom na more je živeo i otišao. Bio je najusamljeniji čovek, robinzon,
zarobljen i osuđen na život bez igde ikoga. U ovom životu priča se ponovila ali
sa drugačijim okolnostima: usamljenički život u malom selu (pustom ostrvu), s
mnogobrojnom rodbinom ali bez kontakta sa njima; roditelji mladi umrli a brat
otišao svojim putem; bez žene i dece, bez pravih prijatelja.
Nakon uvodnog razgovora ispostavilo se da postoji
veliki problem motivacije za život i bilo kakva postignuća. Pravili smo liste
želja, određivali prioritete, pokušali da formiramo dovoljno inspirativan cilj
ali bez nekog pomaka. Nije bilo žara da se naprave ozbiljni koraci. Koučing je
proces koji može potrajati kada je jak izazov ili slaba motivacija. A šta
učiniti kada i jedno i drugo izostanu? Bez obzira koliko se vremena potroši,
cilj mora biti postignut i proces valja dovršiti. U ovom slučaju ni vreme nije
imalo značaj. Da bih izazvala pomak, predložila sam nehipnotičku regresiju kako
bismo dobili odgovore iz podsvesti.
Iz podsvesti je izronila priča o dečaku i na
svetlo dana došle su nove činjenice o tome kako je naša podsvest riznica
programa o kojima ništa ne znamo. Kako i od kada su tu, ni to ne znamo. Čak ne
znamo ni ko ih je formirao i s kojim ciljem. Znamo samo, a ovaj slučaj je
snažan dokaz, da presudno utiču na kvalitet našeg života. U ovom slučaju ni
astrološke ni evolutivne metode nisu mogle prodreti dovoljno duboko za jednu
ovakvu priču. Osim toga, prednost regresije je u tome što osoba direktno
doživljava te programe kroz povratak u razna stanja i tako dobija spoznaju o
uzroku. To snažnije deluje na ovako velike blokade nego kada astrolog ispriča
priču jer, koliko god ona bila istinita ili sugestivna, ipak ne prodire duboko
do svake ćelije da je probudi, kao što to čini regresija. Ovakve situacije su
zato pravi biseri u praksi.
Napokon smo imali početnu poziciju na osnovu koje
smo mogli graditi priču dalje. Prvi zadatak bio je da iskoristimo veoma jake
negativne motivatore i obrnemo ih u korist procesa. Tu je ležala velika snaga
za buduća postignuća. Strah i rizik bili su nam na raspolaganju i samo su
čekali da ih uposlimo. Sve ono što nije tavorenje, iščekivanje, čežnja i
izvirivanje, priželjkivanje prilike hoće li život doneti nešto sa pučine kao
nagradu za uporno i strpljivo nečinjenje, moglo se upotrebiti pa smo to smo i učinili.
Cilj: iskazati se i ispoljiti svoje kvalitete;
formirati osnove tog iskazivanja i otvaranja prema svetu za novi život.
Prvi korak: uključiti se u rad neke grupe
nepoznatih ljudi, održati ritam sa njima, izgraditi odnose, napredovati i
postati zapažen član.
Drugi korak: uspostaviti bliže odnose sa rodbinom
i održavati redovne kontakte sa onima koji to žele.
Treći korak: predstaviti se javnosti; istupiti
svojim stavovima (koji su zreli i kvalitetni, a utvrdili smo da jesu), iskazati
svoj način razmišljanja i ući u rasprave o zanimljivim temama, ne povlačiti se
pred onima koji imaju suprotno mišljenje i, naročito, onima koji napadaju i
kritikuju.
Uzbuđenje, trema, adrenalin (kao elementi straha)
i rizik da se bude opovrgnut, nadglasan, kritikovan, ismejan, ponižen i to sve
bez povlačenja u sebe, dali su dovoljno energije za ostvarenje koraka. A kada
je došlo do otvaranja i ispoljavanja svojih vrednosti, svaki drugi postavljeni
cilj mogao se osvojiti. Ovde je presudno bilo uraditi postavljanje temelja koji
je na neki način klijentu oduzet i izbrisan programom života na pustom ostrvu. Simbolika
te priče dala je naslutiti da je u osnovi zadatog programa na ćelijskom (energetskom)
nivou došlo do blokade i da je to bila poenta našeg rada. Ovim osvešćivanjem i
čišćenjem blokade stvoren je preduslov za ostvarenje bilo kog cilja.
Danas ova priča ima srećan nastavak. Rezultirala
je uključivanjem u rad grupe gde klijent ima zapaženo mesto i postiže solidne
uspehe. Uspostavljen je kontakt sa rodbinom i održava se kroz sve prisnije
odnose. Fejsbuk i vođenje bloga odigrali su svoju ulogu u otvaranju prema svetu
i javnosti. To je bio most između pustog ostrva i kopna gde žive drugi ljudi.
Na kritike i napade od strane nekih nedobronamernih i nesvesnih ljudi, reakcija
je bila postavljanje zdravih granica komunikacije. To znači razvijanje svesnosti
dokle se može upuštati, a kada treba napustiti i povući se iz besmislenih
mudrovanja bez podloge. Priznaćete, ovo je veliki uspeh.
Kada je kouč ujedno i iskusan regresoterapeut,
kao što sam ja, lako može uvideti trenutak kada ova tehnika može odigrati
veliku ulogu i biti od koristi za
proces. Problemi s kojima klijent dođe mogu biti toliko složeni i zamršeni kao
klupko kome se ne nazire ni početak ni kraj. Tada je teško samo kroz razgovor,
bez obzira koliko on bio dobro pripremljen i kvalitetan, doći do pravih
odgovora. Ispoljavanje života je beskonačno i neshvatljivo složeno, kreativno
uvek na nov način, čak toliko da ne možemo nekad dokučiti smisao u tome, a ne
možemo ni zamisliti njegove moguće varijante. Trener životnih veština mora biti
spreman i vešt za traženje igle u plastu sena. Veoma je lako raditi sa onima
koji dođu da bi ostvarili svoj cilj, oni znaju šta hoće i imaju jak motiv pa
treneru ostaje samo da vodi takvog klijenta koracima do željenog cilja. U
situacijama kada klijent dođe a ne zna ni šta bi hteo ni kuda je pošao,
složenost zadatka do ostvarenja cilja zahteva primenu svih raspoloživih alata i
tehnika na putu do krajnjeg rezultata. U takvim situacijama najvažnije je
otkriti glavni ventil za specifična i originalna rešenja koja vode do radosti
života. Tu nehipnotička regresija igra značajnu ulogu.
Jasna Bogojević Janjić
......................................................................................
MOJE METODE I ALATI U KOUČINGU
Analiza evolutivnih predispozicija i potencijala
Za posao kojim se bavim posedujem određene
krakteristike ličnosti, imam visok nivo znanja i razvijene potrebne veštine.
Ipak, sve to ne bi bilo dovoljno da ne postoji ogromna ljubav i želja za
razumevanjem sa drugim ljudima kroz razmenu iskustava. Svaka nova priča sa
kojom se susrećem jedna je lekcija u mojoj životnoj školi. Kada se budu
sabirali rezultati onog što sam za života učinila, najveći deo neće biti
dostupan i poznat javnosti. To je zbog toga što će biti ugrađen u živote ljudi
sa kojima sam radila i kojima sam posvetila svoje vreme, znanje i veštine.
Izrasla iz proučavanja evolutivne astrologije,
tehnika analize predispozicija i potencijala moja je autorska tehnika. Sastoji se
od razgovora koji podrazumeva detaljno bavljenje onim što klijent najviše voli i najčešće čini. Posle toga
pristupam analizi dobijenih podataka koje kombinujem sa podacima iz evolutivne
karte. Sledi potom izrada tabela ličnih potencijala i predispozicija. Na
konsultacijama se otkriva, korak po korak, sve ono što čini klijentova
uverenja, programe usvojene u detinjstvu i način kako percipira svet. To je
osnova za dalji rad u procesu koučinga.
Kada sam na ovu ideju došla i pre dve godine uradila
prvu analizu za sebe, veoma sam se iznenadila. Dajem ovde svoj lični primer jer
se podrazumeva da su podaci mojih klijenata zaštićeni. Moj evolutivni zadatak
je prenošenje znanja na način da u drugima budim njihove potencijale i talente.
Treba da sejem ideje i nadahnjujem ljude za njihova ostvarenja. Ovo je ujedno i
najvrednija informacija za mene, mada svaki dobijeni podatak iz analize ima težinu
upravo zbog javnog rada sa velikim brojem ljudi. Moji potencijali ukazuju na to
da imam izuzetan i briljantan um za religiju, državne poslove i etička učenja.
Međutim, predispozicije za ostvarenje tih potencijala pokazuju veliko ometanje
u ostvarenju životnog dela i uglavnom nedovršene poslove. S jedne strane stoji
mogućnost ostvarenja velike slave, bogatstva i uspeha u poslovima, a sa druge
strane je sve pod znakom pitanja i uslovljeno time što se to može ostvariti
samo na neobičan i originalan način. Dakle, evolutivni skok učiniću kada
pronađem model da prevaziđem ometanja. Tada pokrećem srećne okolnosti mog
evolutivnog puta.
Uvid je bio žestok. Prvo sam osetila neku tegobu
u želucu jer mi se zadatak činio kao prevelik zalogaj. Ali kada su se sve
kockice složile i kada je analiza dobila svoj konačni oblik, odahnula sam s
olakšanjem. Proletelo mi je kroz glavu kako sam lako odustala od karijere dr
nauka, a potom i od profesorske katedre zarad plivanja u okeanu ljubavi kroz
rad s ljudima, na način kako to danas činim. To je bio taj put izbegavanja
prepreka i upuštanje u službu u kojoj poslovi nikada i ne mogu biti završeni.
Moje nije da ih završavam, već da započinjem. Shvatila sam da nisam tu da od
sebe pravim zaslužnog građanina, niti sveticu. Izabrala sam bavljenje etičkim
učenjima ali ne kao njihov propovednik. (Iako sam spontano pozvana od dva Udruženja
da napišem Etički kodeks za potrebe duhovnog uzdizanja njihovih članova, što
sam svojevremeno i učinila).
Anliza je, dalje, pokazala veoma složenu prirodu
ličnosti, nestandardnu i neuklopivu u poznate profile. U skladu sa tim, spoznala
sam da moja duša želi da se zabavlja zabavljajući druge, s akcentom na
korisnost tih želja. Ja sam, zapravo, slušajući svoju intuiciju dar
oštroumnosti i humor utkala u kontakte s ljudima da bih lakše doprla do njihove
duše u cilju da je probudim i pružim joj mogućnost da se razvija. O, kako sam
se obradovala kada sam shvatila da moja dela ne mogu biti dovršena! Ona su tok
koji nikada neće stati, a ne statični predmet koji ima svoje vreme. Moj cilj je
posaditi seme tamo gde ga nema, a tamo gde ga ima pružiti mu svetlo i energiju
da izraste.
Jedno je spoznati svoje talente, sasvim nešto
drugo je koristiti ih u praksi. I onaj ko ih spozna a ne koristi, doživljava
blokade i probleme s ciljem da ga to navede na evolutivni put. To je evolutivni
zakon. Prema svojim darovima čovek mora da se odnosi s velikim poštovanjem. Mada,
kao što vidite, izazovi uopšte nisu mali. Zato je sledeći korak u koučingu,
nakon upoznavanja sa sobom i svojim mogućnostima, praktična primena. Osvrnula sam
se u tom trenutku na svoj rad na društvenoj mreži Fejsbuk gde sam doprla do
velikog broja ljudi, kao primer. Organizovala sam virtualne žurke omogućivši
tako ljudima da se opuste, zabave, upoznaju i povežu. Pokrenula sam pisanje
poezije od čega su nastale dve Pesmarice koje sam obradila i uredila te
postavila u beleške. Vodila sam virtuelne radionice. Pisala sam pesme, romane u
nastavcima i razne statuse edukujući i zabavljajući prijatelje. Dala sam ideju
da se statusi objave u vidu knjige što su neki moji prijatelji iskoristili na
najbolji način. A sama sam napredovala pronalazeći sve bolje ideje i podstičući
kreativnost kod drugih, koji su na taj način budili i probudili svoje
potencijale. Zaista, moje delovanje treba stalno da raste i umnožava se. Mnogi
moji učenici sada podučavaju druge. Naučila sam ih da rade to što radim ja,
naravno, to važi za one koji su imali potencijal za to i predispoziciju za
evolutivni rast kroz rad sa drugima.
Nastavljajući da radim evolutivne analize
predispozicija i potencijala doživljavala sam, zajedno sa klijentima, velika i
prijatna iznenađenja. Tu ima tako sjajnih talenata i darova prirode koje
nosimo, a da ih nismo svesni. Čak i neuspesi i ometanja u postizanju uspeha
nisu negativna pojava. Imaju zaštitnu ulogu i edukativni zadatak usmeravanja na
pravi put. Ima tako divnih i veličanstvenih primera evolucije ljudske duše. Zato
sam zahvalna za tehniku koja pomaže u njihovom otkrivanju. Ona je stigla meni
putem višeg vođstva, a data je svima kao sredstvo osvešćivanja i buđenja za
život sa svrhom.
Jasna Bogojević Janjić
...........................................................
MOJE METODE I ALATI U KOUČINGU
Astrologija i koučing
Trener životnih veština, kouč, na raspolaganju
ima razne tehnike pomoću kojih može da napravi uvid u trenutno stanje klijenta.
Ja volim u tu svrhu da koristim natalnu kartu. Evo zašto.
Dovoljno je da pogledam negativne aspekte planeta
(kvadrate, opozicije) da bih videla koje su lekcije i izazovi zadati klijentu
da kroz rad na njima spozna svoje vrednosti i evolutivne mogućnosti. Ovi
aspekti ukazuju na neizbežne krize i napetost tokom života. Ukoliko su u
pitanju kvadrati, naglašene su lične borbe sa sobom, psihološki plan i
unutrašnji svet. A kada se radi o opozicijama planeta, one su uvek slika napetosti
i izazova u odnosima sa drugima. Opozicije su slične projekcijama kada na druge
projektujemo ono što nosimo u sebi, pa na taj način radimo sa određenim
elementima. Opozicije bude senke u nama i suočavaju nas sa tamnom stranom naše
ličnosti. Za sve ove izazove postoje i posebni kanali, planete u specifičnim
položajima, koje imaju veliku snagu i predstavljaju klijentove talente i
predispozicije. Kada to otkrijem, umnogome se olakšavamo proces koučinga. Čest je slučaj da
ljudi dođu na savetovanje u trenutku kada su „zaglavljeni“ u svojim negativnim
aspektima, da bi se nakon informacija o tome lako odlučili za koučing. Obično
su nesvesni svojih talenata i pravog uzroka stanja nezadovoljstva životom koji
vode.
Proces koučinga treba da ih preusmeri na izvore
lične snage i energije. To ne znači da će se ljudi drastično menjati kroz proces, što često plaši
moje klijente. Koučing neće nekoga učiniti boljom osobom, niti lošijom, jer
svako nivo dobrote već nosi u sebi. Ako neko nije fin, učiniće da ne postane
nepodnošljiv. A ako je fin, još će se produbiti taj kvalitet. Sve što mi jesmo
i što već nosimo u sebi kroz proces koučinga biće osvešćeno i iskorišćeno za
dobrobit i usmereno na cilj. Tako se procesom koučinga postižu dve stvari:
život postaje udobniji a samim tim i efikasniji, a drugo, s evolutivnog
stanovišta i najvažnije, da se ostvari svrha života iskorišćavanjem darova i
talenata koje osoba donosi rođenjem.
Na kratkim primerima pokazaću kako to izgleda u
mojoj praksi.
Uzmimo primer da osoba ima kvadrat Neptuna i
Jupitera, pri čemu se sada nećemo baviti uzimanjem u obzir ostalih elementata iz karte.
Razmatrajući ovaj odnos dveju planeta, zaključujem da je to lekcija na
unutrašnjem planu, gde je osoba često u napadu na samu sebe: zaglavljena u
svetu snova i ideala, svesna da u tim dimenzijama može sve ali u stvarnom
životu ne uspeva jer ne zna kako. Moje prvo pitanje klijentu glasi – kako praktikuje
duhovnost? Odgovor koji dobijem od presudnog je značaja. Neptunovska energija
je velika tajna, za neke ljude zlosrećan, a na neke deluje kao melem. Razlika između
ova dva uticaja sadržana je u praktikovanju duhovnosti, i načinu kako se to
čini. Otkriće Neptuna 1781. godine nagovestilo je promene u svesti ljudi. Tako
se i u navedenom kvadratu iskazuje potreba za buđenjem i osvešćivanjem. Neptun
ne mari za zemaljske stvari. On je apsolutno dobro za one posvećene duhovnom, a
za ostale je zlo. Neptun iskrivljuje sliku stvarnosti (ljudi s Neptunom u I
polju zato nose naočare), a Jupiter nema zdravih granica. Šta se onda tu može
učiniti?
Imam još jedan primer.
Muke mojim klijentima zadaje još jedan kvadrat, a
njegovi akteri su Uran i Venera. Neuravnoteženost Urana i slatkoća Venere na
unutrašnjem planu mogu napraviti veliko zlo. Bilo koji kvadrat planete sa
Uranom ukazuje na prisutnost genijalnosti. U ovom slučaju osoba može privući i
nekog drugog ko ima taj dar, najčešće partnera. Ako je crta genijalnosti
neosvešćena, partner koji takođe nosi to u sebi može biti snažan podsticaj za
buđenje. Sve se pod uticajem ovog kvadrata uglavnom odvija na mentalnom planu,
u najboljem slučaju, kroz moralne aspekte, ekscentrične ideje i humor. Međutim,
suštinski problem je nemanje mere. Zato moje prvo pitanje za ovu osobu glasi: u
čemu ste sprečeni (ograničeni)? Ograničenost genijalnosti može biti i dobra i
loša. U slučaju kada Venera ima svoje slatke prste u priči, Uran može da učini
sve, čak i nemoguće, zarad nje. Zavisi šta ona zatraži od njega. Ako mu se ne
dozvoli da stvara, uništiće sve oko sebe. Zato, kada Uranu ograničite slobodu, a Venera zaboravi da prašta, može li
se iz toga izroditi nešto dobro?
Ako imamo oba ova spekta u natalnoj karti osobe,
presudno je posvećivanje duhovnosti ali na odgovoran i saosećajan način (to
zahteva Neptun). Ovo je prva informacija koju unosim u beleške koje su priprema
za razgovor. Cilj: dostizanje mudrosti (to zahteva Jupiter). U ovom slučaju
neophodno je dopreti do same duše osobe i sa njom raditi proces koučinga.
Sledeća informacija koju beležim u pripreme jeste da osoba ima problem u
ograničenju, iza čega uvek stoji snažna potreba za apsolutnom slobodom (delovanja).
Cilj je: osvetliti činjenicu u čemu je osoba uskraćena jer je to kanal za
oslobađanje „ugušenog“ genija, (to zahteva Uran). A potom otkriti šta je to u
čemu osoba najviše uživa i navesti je da život posveti tome, možda nauci ili
astrologiji, (posvećivanje iz ljubavi zahteva Venera). Potpuna sloboda
posvećivanja nekoj ljubavi jeste krajnji rezultat koji treba postići, a pre
toga osoba treba da prizna i prihvati svoju nadarenost.
Ovaj primer pokazuje kako pogled na samo dva
sitna detalja nečije natalne karte može zameniti sate i sate razgovora. Pomaže
mi i da se spremim najbolje što je moguće za razgovor. Daje mi slobodu da vodim
proces znajući unapred prave potrebe klijenta, koje će on tek kroz rad i sam
otkriti.
Jasna Bogojević Janjić
...........................................................
TVOJ STIL GOVORI SVE O TEBI
Moje
prvo pecanje završilo je tako što sam udicu i najlon pri prvom izbacivanju
zakačila za granje iza sebe. Brat je odsekao najlon, a ja sam bacila štap i
otišla kući.
Moje
prvo sankanje na džaku punom slame završilo je tako što nisam uspela ni da se
snađem kada su me gurnuli, a već sam letela niz brdo i sletela u ledenu reku.
Srećom, kuća moga brata bila je uz reku.
Moje
prvo pucanje iz puške bilo je obavezno na času ONO i DSZ. Uzela sam pušku,
zauzela stav, nanišanila...i pušku dala profesoru. On mi je zapretio jedniciom
za kraj godine. Bez reči sam se okrenula i otišla kući.
Moj posao
životnog trenera sadrži i sesije jednom nedeljno sa samom sobom. Imam običaj da
postavljam razna pitanja da bih učila o
sebi. Sve više uočavam koliko ljudi žive u zabludama, a najveće zablude su
vezane upravo za nepoznavanje sebe. Zašto se ljutimo kada nam neko kaže nešto
što nam ne prija? Zato što ne poznajemo sebe. Taj neko vidi drugačije, a mi mu
ne odobravamo njegovo viđenje smatrajući da nije u pravu. A da li smo mi u
pravu? Ili, zašto se ljutimo kada nas neko kritikuje? Zato što mislimo ili
duboko verujemo da u toj kritici ima osnove. Da nema, bili bismo ravnodušni. Reakcije
iz nas opisuju nas nepogrešivo. Zbog toga su dobra ta ciljana pitanja koja nas
vode do uzroka. A odgovori su uvek istiniti, samo ako umemo da čujemo sebe.
Pitanje koje sam sebi ovoga puta postavila glasilo je: šta sam to uradila jednom
i nikada više. Nakon takvih pitanja zaronim u predele sećanja, mašte, situacija,
ljudi i događaja. Istražujem svoje ponašanje, donete zaključke, odluke, promene
i pratim njihovo delovanje kroz vreme. Učenje iz knjiga i na tuđim „greškama“
ne može da se poredi sa ličnim iskustvom.
Šta sam
naučila o sebi iz ovih pokušaja i odustajanja?
Ono što
me ne osvoji odmah, neće ni kasnije. Iako su me pecanje i pecaroši pratili kroz
veliki broj mojih godina, nikada više nisam izašla na vodu s namerom da pecam. Ne
može pomoći da to prihvatim kao izazov, ni kao potrebu za dokazivanjem niti
može proraditi inat. Sankanje mi je
pokazalo da ne mogu samo tako, da me dugi gurnu i bez upravljanja, stići na
bezbedno mesto. Posle sam imala svoje sanke, uvek sam ja upravljala bez obzira
koliko je još njih selo iza mene jer su bile velike, a išla sam na ona brda
koja sam mogla lako da savladam. Iz ovog ugla posmatrano, to me naučilo da
preuzmem odgovornost za sebe i svoju bezbednost pre upuštanja u akciju. Što se
tiče uzimanja puške u ruke, dopustila sam sebi da testiram taj osećaj koji me odbijao i za koji sam
unapred znala da mi se neće svideti. Ali sam uprkos tom osećaju probala. Bez greške
sam je sklapala i rasklapala, znala sam sve o njoj, naučila sam knjigu napamet
da bih na kraju bila ocenjena ocenom odličan iz tog predmeta. Uložila sam puno
više truda i vremena da bih sve to naučila, a mogla sam samo sekundu koliko
traje pucanj.
S velike
vremenske distance, jer ti su se događaji odigrali u mladosti, rodila se spoznaja
o delu mene iznutra koji je uticao na moj životni stil iako nisam ni bila
svesna koliko. Na neki način u tim situacijama bila sam nagovorena ili gurnuta
u to bez svoje stvarne želje. Naravno, zato nisam ni uspela. Tako se potvrdilo
pravilo da svoj put ne možemo preći tuđim nogama ili razmišljajući tuđom
glavom. Možemo probati, kao što se meni desilo. Onog trenutka kada osetite da
se iznutra nešto buni, da niste svoji u svom životu, zastanite. Postavite neka
pitanja: šta me dovelo do toga gde sam sada, koja mi je namera ili cilj koji
hoću ovom aktivnošću da postignem, ima li to veze sa drugima ili samo sa mnom,
šta hoću da pokažem ili dokažem? Znam da nije lako odgovoriti na ta naizgled
jednostavna pitanja u tom trenutku u kome osetite pobunu i nezadovoljstvo iznutra. Ako vas ta pitanja
ne odvedu korak izvan začaranog kruga nezadovoljstva, a bliže nekom dobrom
uvidu, onda se vratite na trenutke iz detinjstva i mladosti. Tada ste taj stil
ponašanja razvili usled raznih okolnosti i događaja kojih se više i ne sećate. Primenite
zato one situacije koje ste zapamtili. Setite se svog prvog dana u školi, odnosa
sa učiteljicom, rođendanskih trenutaka, svog kućnog ljubimca, ponašanja kada
vas niko nije gledao, ponašanja pred društvom, reakcija na pohvale, na ucene,
na kritike, na nagovaranja i manipulacije. Sve to kada saberete izbiće važan
uvid o tome šta vas je dovelo do trenutka nezadovoljstva. Videćete jeste li na
svom putu ili uporno presecate tuđe staze i idete stranputicama. Ali tu nije
kraj. Potrebno je vratiti se.
Primetila
sam da mnogi odbijaju da prepoznaju sebe u nekim stvarima koje su tako
očigledne drugima. Brane tuđe staze po kojima bauljaju jer im se čine lepše
iako ih iscrpljuju i naprežu do krajnjih granica. Biti svoj nije ni teško ni
lako, jednostavno je. Čim prepoznate da vam je život jednostavan, znači da ste
u skladu sa njim. Lagane vežbe koje izvodim sa klijentima uvek pokažu pravu
sliku života. Omiljena tehnika mi je pričanje bajke. Ne možete ni zamisliti da
kada ispričate neku bajku, vi zapravo kažete sve o sebi. Isto je i sa porukama
koje pišete, načinom kako razgovarate, stilom kako se oblačite. Tako kako to
činite, tako se ponašate prema životu. Ali, pošto je život okrugao pa početak ujedno
označava i tačku kraja, i život uzvraća jer se i on tako ponaša prema vama. Ako
vam se ne sviđa, samo vi to možete izmeniti. Srećom, naš tvorac dao nam je uz slobodnu
volju i alatke za to.
Jasna Bogojević Janjić
Kakva je svrha života bez smisla?
Linija sa koje svi krećemo u životnu
trku nam je ista. Isti nam je i cilj. Ali, važnost koju pridajemo svom
postojanju odlučuje o tome ko će biti na listi pobednika, ko će biti gubitnici,
a ko će odustati. Može se računati da će neke trkače i sam život
diskvalifikovati. Još uvek ne postoji odgovor na pitanje koje je vezano za
konačno značenje života. Prepušteni smo sami sebi da to razvijemo, da se
uklopimo i uspemo.
U školi energetske medicine koju sam
pohađala ovo pitanje razjašnjeno je tako da je čoveku dodata velika važnost i
kosmička uloga stvaranja zrelih svetlećih tela. Ona se razvijaju uz pomoć čoveka,
a njihova funkcija je održavanje energetskog sistema čitavog kosmosa. Težiti
što bržem razvoju do prosvetljenja postaje tako cilj. Što se tiče religije, ona
ima svoje tumačenje u koje ne bih zalazila računajući da svako od nas ima neko
iskustvo ili barem stav prema religijskim postavkama svrhe i smisla života.
Svakako, cilj je bezuslovna vera u božansko. Nauka je još jedna oblast koja
dugo već traga za istinom o životu. A o njegovom smislu još uvek nemamo naučnih
podataka. Cilj nauke bi bio da dođe do nepobitnih činjenica. Duhovnost koju
možemo shvatiti i kao veoma napredno shvatanje životnog tkanja, uglavnom nam
pomaže da pronađemo lično značenje u
široj slici života koji živimo. Tako nam, bar zasad, ostaje da direktnim
iskustvom stvorimo svoj vlastiti smisao i istinu o postojanju.
Moja uloga životnog trenera nije da
objašnjavam svrhu i smisao postojanja već da pronađem one odgovore za klijenta
koji mogu da mu daju krila. Moji odgovori na ovo ključno pitanje potiču iz mog
iskustva koje mogu ili ne moram da podelim sa klijentom. Ali moram da pronađem
najbolji način koji će klijentu pomoći da pronađe značaj u svakom trenutku i u
svakom danu svog života. Onda mogu računati da će to dati značenje i svim
budućim njegovim danima. Nekada to bude produbljivanje nekih ranijih iskustava,
veoma često vere u božansko. Nekada to bude smisao pronađen u ljubavi i
porodičnim vezama. Nekada u ostvarenju posebne misije i poslanstva za koje
klijent oseti poziv. Ali, kada čovek zaista oseti da je deo nečeg velikog i
značajnog i da svojim postojanjem treba da doprinese napretku toga, život pa
čak i svet ovakav kakav je ima smisla.
Dešava se da dolaze ljudi kod kojih ne
postoji razvijeno neko dublje značenje života. Njihovi ciljevi su plitki i
površni. Te ciljeve čak nije ni teško postići ali samo ostvarivanje im ne
donosi ispunjenje i zadovoljstvo. U odsustvu dubljeg smisla sve izgleda
nasumično i nepovezano. Prvi zadatak kod ovakvih slučajeva je analiza onog što
se stvarno dešava u životu i davanje smisla proživljenom. Iz tog ugla kreće se
ka davanju važnosti onom što će doći. Porodični odnosi, brak i deca, ljubav i
karijera nisu dovoljni da se povežemo sa samim smislom postojanja. To jesu
elementi koje svi proživljavamo na neki način. Ali kroz to mogu doći i greške,
razočaranja, neuspesi i magla kroz koju se ne može videti ni sutrašnji dan, a
kamoli neki viši smisao.
Ma šta verovali da je smisao postojanja,
pre toga moramo uspostaviti svoju ličnu veru u same sebe. To je ono na čemu se
gradi sve ostalo. Životarenje od danas do sutra nije rešenje. Prepuštanje u nižim
vibracijama ne daje dobre rezultate. Isto tako treba znati da prepuštanje kao
čin potpunog poverenja u život donosi velike darove. Razvijanje zdravog odnosa
prema onom što nam se događa je važna stepenica ka uspostavljanju ličnog smisla
postojanja i ka ostvarenju misije. U
okviru rada na ličnom planu budi se polako i taj viši smisao. Definitivno, on
postoji. Kako god ga definisali, pomaže nam da lepše živimo. Život je najveći
dar koji imamo. Možda je u ovim rečima Eleonore Ruzvelt to najbolje objašnjeno:
„...svrha života je da ga živimo, da doživimo sve što možemo, da željno i bez
straha posežemo za novijim i bogatijim iskustvom.“
........................................................
Ono o čemu se ne govori trenutno zauvek menja naše živote
Da li ste i vi jedna od onih
osoba koja privremeno radi neki nebitan posao, čeka da se steknu uslovi za
putovanja o kojima mašta, podiže decu na starim i isprobanim metodama? A sve u
očekivanju da se svet napokon dovede u red i da se vrate stare i poznate
stvari. Međutim, promene koje su zahvatile svet nisu privremene.
Primećujem kroz rad sa klijentima
da u njima postoji i raste otpor prema ovom novom i nametnutom načinu života.
Taj otpor stvara blokade i guši sposobnost prilagođavanja. Svet oko nas nikada
više neće biti onaj svet iz našeg detinjstva. Činjenica je da nismo na ovo
pripremljeni. A greška je, pored niza drugih faktora, i u sistemima obrazovanja
koji nas uče o prošlosti i sadašnjosti na način kako to nekome odgovara a ne
onako kako će nama biti najkorisnije. O budućnosti se ćuti, nema predmeta koji
obuhvata hipotetičke situacije koje budućnost može postaviti pred nas.
Kao kouč, imam novi zadatak pred
sobom. Moj zadatak je da ljude opremim za ono što ih tek čeka. U svakodnevici
je teško imati širu sliku ili neku dalju viziju pred izazovima novog i
nepoznatog. Uglavnom se živi od danas do sutra jer je sve nesigurno. Nestala su
vremena kada se ceo život radilo u jednom preduzeću do penzije, kada se od
jedne plate moglo solidno živeti, letovati i izgraditi kuću. Prošlo je vreme
onih firmi koje su delile trinaestu platu pred Novu godinu. To su bila stara
dobra vremena. Moja majka koja je oktagenerijanka (osoba u devetoj deceniji
života) ne može da shvati svet oko sebe i promene koje je preplavljuju. To se
može razumeti. Međutim, mladi ljudi treba da žive sa svim tim novim stvarima i
zato je važno da se pripreme. Sve veći broj njih mi prijavljuje da se nose sa
situacijama i izazovima koje nisu sreli nikada pre niti ih je iko pripremio na
takav tempo života. Problemi na koje nailaze često im se čine nerešivi. Nakon
čega sledi zaključak da ovo ništa ne valja.
Valjalo ili ne, treba živeti u
tome. Zajednički to stvaramo. Svet je takav jer smo svi mi kolektivno stvorili
i dalje stvaramo stvarnost u kojoj živimo. Prva stvar koju treba osvestiti je –
ne stvarati otpor u sebi. Mnogo je korisniji stav - uočavanje i prepoznavanje
novih tokova i prihvatanje da se i mi moramo menjati i usklađivati s njima.
Promene se istovremeno dešavaju u
svim oblastima života i na nivou celog sveta. Menjaju se saznanja u nauci,
medicini, o kosmosu, ishrani, poslovanju, vaspitanju i podizanju dece. Teško je
sve to pratiti. A oni koji pokušavaju nailaze na različite informacije i ne
mogu razlikovati istinu od zabluda. Čak i religija gubi moć da stara znanja od
pre dve hiljade godina primeni na događaje 21. veka i trenutak u kome živimo.
Ljudi su zbunjeni. Dolaze mi s pitanjima o najnovijim tehnikama koje im mogu
pomoći da se preko noći osposobe za uspeh. Postavljaju zahteve da ih naučim da
se iscele jer medicina nema odgovor na njihove tegobe. Žele da nauče najnovije
životne veštine, da nauče kako da brzo podignu nivo energije i održavaju dobro
raspoloženje. Postavljaju pitanje: kako najbolje možemo da se nosimo sa
trenutkom u kome živimo i istovremeno se spremamo za ono što tek dolazi? Šta je
to što tek dolazi?
Klimatski ekstremi već pokazuju
svoje zube. Složićete se sa mnom da prilagođavanje tim uslovima ne teče glatko.
Suočeni smo sa promenama u ekonomiji, sa energetskim izvorima, dešavaju se
manipulacije sa hranom i vodom, problemi sa zdravljem. Ako tome dodamo i krizu
u sistemima vrednosti, mnogo je toga što nam valja savladati i čemu se treba
prilagoditi. Najvažnije od svega je ne biti u otporu. I prihvatiti činjenicu da
se sve menja pa sa tim moramo da se menjamo i mi.
Zašto su suze ženama veliki prijatelj?
Ona koja je došla na prvu seansu
i isplakala pakovanje maramica, danas ponosno hoda gradom, snima videa
savetujući druge devojke kako da budu svoje, uživa u svom poslu, ima svoj mali
raj i tipične rituale srećne žene. Časti sebe dobrom kafom pre posla u
prijatnom kafiću, ode vikendom na zanimljivo predavanje, putuje tamo gde je
srce vuče, kupuje, rekreativno trči jer je to čini vitalnom i ispunjenom. Druži
se sa prijateljima, ode u pozorište, čeka svoju ljubav. Više nema sumnje u to
da zaslužuje ljubav i tačno zna šta želi.
Vredelo je isplakati te suze za
jedan pun paket maramica. Vredelo je to što smo pakete maramica koristile i na
sledećim seansama ali svaki put sve manje. Onda su suze presušile, oči su
zablistale, osmeh je usne pretvorio u najlepši ukras njenog lica. O, da, tu je
bila nova torba, svetli ruž, šminka koja se više nije razlivala po licu. Tu je
bila i svetlija nijansa kose, nova frizura, zakazano putovanje radi upoznavanja
jednog grada i jednog čoveka.
Rad sa ženama probudi u meni
nešto što se ne može opisati. To je i poriv majke da prenese znanje detetu, ali
i poseban vid ljubavi koju mogu osetiti prema nezaštićenima, onima koji pate,
ali i onima koji osećaju glad duše a da je nisu ni svesni. Žene često umeju da
zakopaju ili čak sahrane svoje snove, ideale, maštanja o tome šta će biti i
kako će živeti kada budu jednoga dana...Taj jedan dan u budućnosti često se
pretvori u potočiće suza kada shvate koliko ih posla čeka, koliko je
nerazumevanja oko njih, koliko su ugađale drugima da sad više ne znaju ni šta
žele za sebe. Tiha čežnja preraste u tihu patnju, a ta patnja u očaj. Kako
vreme prolazi sve više se nagomilava izazova, a sve je manje vremena za
zadovoljstvo. Kod nekih bes prokulja kao vulkan, kod nekih se otkine poneki
uzdah a bolest čeka iza ćoška, neke plaču potocima suza ali nije lakše. Ne može
ni biti jer nikada jedan izbačen kamenčić lave ne rešava ogromnu napetost iz
unutrašnjosti vulkana.
Slušajući ženske priče koje se
prostiru preda mnom kao tepih po kojem često drugi nemilosrdno gaze uočavam
njihove trenutke predaje, lutanja kroz lavirinte, iluzije i samoobmane, zablude
zasnovane na lošim uverenjima, osećam patnju koja se sakriva iza reči „dobro
sam“. Slušam o svađama, o sagorevanju na poslu ili o seksualnom pritisku i
uznemiravanju, o brigama zbog dece, o tome kako partner po ceo dan radi i dođe
kući besan. Slušam o zategnutosti u braku i o tome kako je sve pošlo nizbrdo, a
bilo je tako lepo na početku. Kako je uopšte moguće da se tako nešto desi? Da ljubav
nestane? Da se žena izgubi kao malo mače odlutalo od majke? Je li moguće
popraviti ili se mora sve ispočetka? I odakle naći snagu kada je sve tako
neizvesno?
Ima li uopšte normalnih muškaraca
danas?
Ovo pitanje postalo je ženska
mantra.
Ima, ali žena mora da zna šta
želi. Treba da nauči da bira, a ne da se povodi za modelom koji je naučen od
roditelja. Mora voleti i poštovati sebe da bi to onda dobila od partnera. Mnoge
žene vrlo rano u braku počinju da žive živote svojih partnera. Čak neke ne umeju
ni da govore o sebi. Pitam ih kako se osećaju kada muž dođe kući besan? One
odgovaraju da je on sigurno mislio kako one ništa nisu uradile i kako sad sve
čeka njega. Onda pričaju kako on ima običaj da legne i spava umesto da se
svađa, kako uključi televizor i zalupi vrata sobe, kako ode negde, a ne kaže ni
gde ni kada će doći. Ja ih pitam kako se one osećaju, a one ne znaju kako se
osećaju već pričaju o tome kako se partner oseća. Presele se u njegovu glavu pa
nagađaju njegove misli i pokušavaju da mu čitaju želje po ponašanju. Čovek kada
je ljut ne ponaša se smisleno i ne može se dešifrovati ono što ga stvarno muči
i šta bi u tom trenutku pomoglo.
Kako do ovakvih situacija dolazi?
Bolje je zapitati se kako da do
njih ne dođe. Posao kouča, kako ja to vidim, podrazumeva da poznajem jezike
ljubavi i jezike patnje, da prepoznajem loše modele kao i loše izbore, da vidim
uzroke čak i pre nego što saznam sve o posledicama. Životno iskustvo otvorilo
mi je sva ova vrata da bih sada mogla da ih zatvorim za svoje klijentkinje. I
da im pokažem nove izlaze. Da damo prednost osmehu umesto suza, da pakovanja
maramica zamenimo čokoladom. I da pronađemo sebe u pisanju, putovanju na koje
smo oduvek želele da odemo, u tišini meditacije, u čitanju knjige omiljene
autorke, u odlasku na kafu.
Kada zateknete ženu samu kako s
osmehom na usnama u kafiću sama pije kafu uz omiljenu knjigu, znajte da je ona
suze zamenila za unutrašnje zadovoljstvo. Naučila je da se vrati sebi, svojoj
kući, pa makar to bio taj kutak kosmosa u drugom delu grada gde je niko ne
poznaje. Znajte da je ona, poput mnogih, zaboravila za neko vreme kako je ipak
najlepše u svojoj koži. I kako sada spokojno uživa u povratku samoj sebi.
Zapamtite njen izraz lica, a kada dođete kući pogledajte se u ogledalo.
Jasna Bogojević Janjić
-------------------------------
Da li žena-kouč može biti dobar kouč za muškarca?
Pojavom u našem jeziku koja
zanimanja deli na muški i ženski rod, došlo je i do ovakvog pitanja. Ranije su
zanimanja bila samo u muškom rodu i te rodne razlike nisu imale nikakvog
uticaja kada su stručnjaci u pitanju. Bilo je svejedno da li je astrolog
muškarac ili žena, da li ste kod doktora koji ima beli mantil ili nosi belu
suknju i bluzu, da li je učitelj u pantalonama ili suknji vežno da je dobar
prema deci. Diplomu sam stekla studirajući srpski jezik i književnost,
tolerantna sam prema jezičkim promenama. Ali, volim da se našalim posle ovakvog
pitanja novim pitanjem – da li bi bilo razlike ako te pojede krokodil ili
krokodilka?
A odgovor na pitanje iz naslova
je - da, može!
Činjenica je da sam kao nastavnica
uglavnom privatne časove radila sa muškom decom. I kao kouč imam dosta
klijenata muškog roda. Moj prvi klijent kada sam završila obuku bio je muškarac
na pragu šezdesete godine života. Njegov cilj je bio da ostvari vezu. Za njim
su došli ostali: da saniraju poslovne stresove i da srede svoj privatan život,
da nađu svoj put dalje, da se izvuku iz problema u koje su zapali u svom
biznisu, da lakše prođu razvod, da shvate šta im žena zamera kada kaže da ulogu
oca zanemaruju...
Smatram da je čak poželjno za one
koji imaju problem u muško-ženskim odnosima da imaju kouča suprotnog pola.
Obuku sam prošla kod žene. Inače, ta ženska energija u meni nosi veliku ljubav
i empatiju prema ženama kao bićima, ali to nema nikakve veze sa profesionalnim
radom kouča. Ta energija je deo mog sporazuma sa prirodom žene. Moja prednost je, međutim, što odlično
poznajem mušku dušu, što sam tokom ove dve i po decenije rada sa ljudima imala
značajne uspehe u radu s muškarcima. Moj učitelj energetske medicine je bio muškarac
poput moga oca. Učitelj nehipnotičke regresije, astrologije, preferansa sve
muškarci. Sa ocem sam imala sjajan odnos pun razumevanja. Podržavao je moj rad
i bio moj pacijent i klijent. Imala sam brak koji je nanizao sve probleme koje
jedan odnos može da ima. I imam drugi brak koji je divna zajednica puna
ljubavi.
Postoje nijanse, specifičnosti i
razlike između muškaraca i žena u načinu vaspitanja, razmišljanja, rešavanja
problema, obaveza, pogleda na svet i život. To onda znači da postoje i nijanse
u izazovima koje se pred njih postavljaju kao pred muškarce ili žene, u načinu
na koji koriste intuiciju, snagu i
energiju, kao i koliko su ljubavi akumulirali u srcu. Kao astrolog, mogu da
kažem da ima istine u onom da su muškarci sa Marsa, a žene sa Venere. Tu
dodajem da je meni Mars uverljivo najjača planeta u horoskopu, a da je Venera
na svom najboljem mestu. To mi pomaže da podjednako dobro razumem i osećam
klijente, da mogu da razmišljam i kao žena i kao muškarac. (Merkur, kao planeta
uma, mi je u položaju koji astrolozi nazivaju „u srcu kralja“).
Već više od dve godine vodim
čoveka kroz proces koji je spoj koučinga i energetske medicine. Naš prvi
kontakt desio se kada on nije mogao da sagleda svoj život jer se pretvorio u
šumu problema. Nije mogao da se snađe i odredi prioritete. Nije video put
dalje. A nije mogao ni da se nosi sa pritiskom sistema čiji je bio istaknuti
radnik. Ni u privatnom životu nije imao sređenu situaciju. Bio je u procepu
između roditelja sa kojima je živeo u zajednici i sina tinejdžera. Roditelji su
život smatrali problemom, a sin je rastući uz samohranog oca mogao da razvije
niz pogrešnih i ograničavajućih uverenja. Nakon astroloških konsultacija gde je
saznao da ima izuzetne predispozicije za bavljenje energetskom medicinom, krenuo
je tim putem. Ta odluka značila je za njega novi život. Danas, on podučava
druge i pomaže im da prođu kroz život lakše i lepše nego on. I dalje dolazi da
uči kod mene. „Život je neprekidno učenje“, kaže. U tome smo se zaista
prepoznali.
Jasna Bogojević Janjić
Kako da znate kojim putem treba dalje?
Jedan od najvećih izazova za mene
su klijenti koji ne znaju šta žele. To mi se dešavalo i tokom astroloških
konsultacija da me klijent pita i od mene zahteva odgovor kojim putem treba da
ide dalje kroz život. Obično se u tom trenutku nalazi na nekoj prekretnici i ne
zna kojim pravcem da se usmeri. Ima i onih koji su nakon niza godina shvatili
da ne rade ono što vole, da ne žive punim kapacitetom, da nešto krupno
nedostaje u njihovom životu i da to moraju što pre da reše. Pitanje usmerenja
najlakše je odrediti kroz koučing. A kada je astrologija u pitanju, onda je
evolutivna karta najbolji način da se da odgovor.
Prva stvar koju činimo u koučingu
je sastavljanje spiska želja. Ja obično tražim da klijent napiše sve čega se
seti. Potom sledi grupisanje želja po oblastima. Ako neko na spisak stavi da
želi promene u ishrani i drugu želju da smrša određeni broj kilograma, to
stavljamo u istu oblast jer je povezano. Takođe, ako neko želi da napreduje u
poslu i želi da kreativnije pristupa radnim zadacima povezujemo i to u jednu
celinu. Ako klijent stavi na listu učenje stranog jezika, a to sam imala
slučaj, važno je da odmah definišemo koji je to strani jezik. Nekada presudi
korist od određenog jezika koja se može ogledati u čitanju literature na tom
jeziku, obavljanju nekih poslova ili putovanjima koja su daleko komotnija ako
se zna jezik zemlje u koju se ide, ili bar engleski jezik.
Nekoliko klijenata sam imala
kojima je grlena čakra bila u problemu, a najlepši i najlakši način
uravnoteženja te čakre jeste pevanje, pričanje ali i pisanje. Rezultat tih
saradnji su otvaranje stranica, blogovi, pisanje poezije, održavanje radionica
i predavanja. Ovaj način samoizražavanja pomaže i svima onima koji se osećaju
zapostavljeni, neispunjeni, nedorečeni, nepriznati i nepoznati, neshvaćeni i neprihvaćeni.
Ispostavilo se da problem za postizanje uspeha nije u prilikama koje nisu
prave, da nije problem u slaboj ponudi dobrih stvari ili kreativnih poslova već da su koreni duboko
emotivni. I neuspesi su povezani sa snažnim emocijama koje se nekada ne mogu
kontrolisati. Imala sam primer žene koja je stalno bila ljuta. Na poslu je
osećala ogroman pritisak, nije se slagala sa kolegama, a kod kuće je istresala
svoje nezadovoljstvo pred suprugom i decom. Osećala se neuspešno i frustirano. Karakteristična
je po tome da je dolazila dok smo radile analizu da odredimo njeno trenutno
stanje i uzroke, a čim smo krenule ka onom delu gde su potrebne promene, bez
pozdrava je nestala. Ima i toga.
I ovde postoji jedan važan
momenat - kada sve želje grupišemo, posložimo ih po prioritetu, odredimo
njihovu snagu i spoznamo motivaciju, onda pristupamo koracima. Spontano, samo u
jednom trenutku sevne spoznaja o tome koji je pravi put za klijenta. Kada se
napravi red u mislima, željama i prioritetima onda je lakše ugledati ono svetlo
ka kome valja ići. Sve ostalo posle je stvar vremena. Svako za sebe zna najbolji put. Svi pravci su
samo mogućnosti dok ne izaberemo putokaz i spoznamo šta u sebi nosimo. Radost
ostalih koraka je dovoljan podsticaj za koračanje do cilja.
----------------------------
Kako kouč može nekoga dovesti do uspeha?
Ovo pitanje sam i ja postavljala
sve dok nisam prošla koučing i naučila kako se to radi. Prvi moj slučaj nakon
sticanja sertifikata doveo me u situaciju da shvatim poentu. Otkriću je odmah,
a posle ću dati i šire objašnjenje. Kouč poznaje tehniku, ima alate i veliko
iskustvo. Ako klijent ima želju i motivaciju, a prati sve planirane dogovore i
korake, uspeh je zagarantovan.
No, nije baš sve tako
jednostavno. Prvo, mnogi nisu svesni svoje trenutne situacije ili ne znaju šta
bi trebali da učine od svog života, ima onih koji nemaju poverenja u sebe a ni
samopoštovanja, neki nemaju motivacije a veliki broj klijenata misli da se sve
može postići preko noći.
Kouč se nosi sa svim ovim
izazovima. To je proces. Primer - ako neko postavi sebi za cilj da ga kolege na
poslu uvažavaju i cene, potrebno je prvo preispitati nivo samopoštovanja. Ako
tu postoji problem, treba ga rešiti i osobu dovesti do toga da, pre svih, sama
poštuje sebe. Odgovor koji će joj stići nakon toga, biće poštovanje od drugih.
Nekada je potrebno da se osoba izmesti i udalji na neko vreme, neki put je
potrebno da napusti kolektiv i nađe novi u kome će otpočetka graditi odnose
kakve želi. Ali dok se dođe do tog nivoa potrebno je pre toga razmotriti
motivacione modele, sisteme vrednovanja koje osoba ima, treba proveriti lične
granice i nivo tolerancije, informisati osobu o asertivnom modelu ponašanja i
komunikacije koji je osmišljen kao pomoć u ovakvim situacijama. Postoji čitav
niz vežbi koje u tome pomažu. Najlepši trenutak u koučingu je kada klijent
napravi taj prvi željeni iskorak ka cilju i oseti promene. Menja se njegova
energija, nešto u pogledu biva drugačije, ljudi oko njega primećuju da se
dešava nešto pozitivno. To je tačka oslonca. Može se ići dalje.
Sledeći korak je usmeriti se na
sam cilj – ostvarenje poštovanja i uvažavanja kolega. Ono zbog čega ja koučing
specifična tehnika ravnopravnih učesnika jeste mogućnost da klijent i kouč
naprave zajedno taktiku koja će pomoći u ostvarenju cilja. Primer za ovo iz
moje prakse je da se jasno i precizno odrede zaduženja na poslu i da se klijent
toga pridržava. Zatim da nauči 99 najlepših reči koje će koristiti u komunikaciji
sa kolegama. Posle toga ide vežbanje da te reči teku glatko, jasno, iz srca. Da
se govori samo ono što se zaista misli, da se izražavaju želje na način koji
daje obema stranama da se iskažu, da se ne kritikuje a ako već treba izraziti
kritiku onda to mora biti na prihvatljiv način. Ne kritikuje se ličnost već
postupak. Takođe, učimo da izražavamo pohvalu kada joj je mesto i na prirodan
iskren način.
Priznajem, doživljavala sam
iznenađenja kada sam čula kako su moji klijenti ranije rešavali svoje poslovne
odnose i kontakte. Nisu se „spuštali na nečiji nivo“, nisu ništa rekli ali su u
sebi mislili, očekivali su ali nisu rekli ni da očekuju ni šta očekuju,
kritikovali su direktno i pred drugima – ti si meni...e, sad ja da ti kažem!
Shvatila sam da je često uzrok u
međusobnom nerazumevanju ljudi, da veliki problemi kreću od običnih malih
nesporazuma, da nekada nedefinisanje odgovornosti i zaduženja na poslu mogu
biti razlog za izazove s kolegama. Takođe veliki problem može nastati u načinu
prenošenja poruka, procenjivanju i ogovaranju kolega, prepričavanju šta je ko o
kome rekao. Ovakve stvari dovode uvek do pitanja poštovanja i vrednovanja od
strane drugih. Tu trpi posao, a najviše sam odnos.
Navedeni primer bio je upešno
urađen jer je osoba imala jaku želju i dovoljno jak motiv da sebe koriguje.
Nije bilo promene kolektiva već je ovim merama postignut uspeh tamo gde su bili
poljuljani odnosi i slaba komunikacija, a gde je poštovanje prvenstveno trpelo
zbog nepoznavanja klijentove uloge i doprinosa u celoj toj situaciji. Dovesti
nekoga do cilja nije jedini cilj koučinga. Rezultati rada ogledaće se u svim
aspektima klijentovog života. A svaki naredni izazov biće za njega prilika da
pokaže šta je naučio.
------------------------------------------------
Evolutivni koučing
Kada sam se
prijavila za obuku u koučingu, ušla sam u šestu deceniju života. Veliko životno
iskustvo i znanje bili su na mojoj strani. Dve i po decenije sam tražen i
cenjen astrolog, regresoterapeut, praktičar energetske medicine. No, uslov za
ulazak u ovaj proces bilo je ozbiljno psihološko testiranje kao i detaljna
analiza mojih ličnih potencijala. Naravno, imala sam i razgovor sa mentorkom o
razlozima koji su me naveli da se prijavim za obuku. Moj razlog je bio potreba
za unapređenjem prakse u radu sa ljudima, moja lična evolucija, kao i želja da
iz savetodavne uloge pređem u partnersku ulogu sa klijentima.
Za mentorku sam
odabrala ženu za koju se ispostavilo da je najbolja učiteljica za mene.
Psiholog i psihoterapeut po struci ali veliki čovek, pre svega. Obuka je
trajala osam meseci. Podrazumevala je teoretsku nastavu, praktičan rad i
izlazak na teren. A završni ispit je bio za mene ravan trijumfu. Pre svega,
nisam ni znala da ću tog dana polagati ispit. Došla sam na redovnu obuku. No,
mentorka me stavila pred svršen čin. U roku sat vremena učinila sam preokret u
životu devojke sa kojom sam obavljala koučing. Tada sam je prvi put videla. Od
impulsa da trebam naučiti nešto novo do sertifikovanog lajf kouča prošla sam i
sama proces koučinga. Rezultat - danas sam kouč svojoj mentorki.
Umetnost
postavljanja pitanja rođena je sa mnom. Najlepša igra u detinjstvu za mene bila
je da mojoj babi postavljam pitanja i potpitanja. Ona nikada pre nije
razmišljala o tim stvarima o kojima sam se ja raspitivala. Neke odgovore sam
čekala dok sazre u njoj. A ti odgovori rađali su nova pitanja. Koučing je
upravo to – postavljanje takvih pitanja koja osvetljavaju klijentov život, bude
sve njegove resurse, a potom ga vode do ostvarenja snova. I ne samo pitanja,
kouč ima na raspolaganju mnogo alatki, setove vežbi, razgovore i praksu,
izlazak na teren – sve što je potrebno da bi klijent uspeo u ostvarenju svojih
ciljeva.
Klijent i kouč su
tim. Imaju zajednički cilj, a to je da se smanji jaz između klijentovih želja i
potencijala i ostvarenih životnih rezultata. Kouč vodi proces ali uvek poštuje
izbore svog klijenta. Veština postavljanja pitanja za mene je test koji svaki
put polažem. Budući da su svi odgovori već u klijentu, na meni je da pronađem
način da ih izvučem na svetlo dana. Koučing se zasniva na poverenju, poštovanju
i saradnji. Nema osuđivanja, kritike i prepravljanja karaktera osobe po mojoj
meri. Ali ima promena. Uslov koji klijent treba da ispuni je da je spreman za
promenu i ogovoran za svoj deo koučinga.
Svaki kouč vremenom
na neki način se specijalizira i razvije nešto svoje u okviru ove tehnike. To
što ja radim jeste autentično moje, a pripada u oblast evolutivnog koučinga. Za
to sam razvila i dve originalne tehnike. Osnovne postavke mog rada su: da
klijent već raspolaže svim resursima za rešavanje problema koje ima, da je
najbolji holistički pristup koji se bavi osobom u celini, privatnim i poslovnim
životom u sadašnjosti, prošlosti i budućnosti, da je moj zadatak da klijenta
probudim, da ga naučim da bude snalažljiv, mudar i da mu pružim podršku na putu
do uspeha. Klijent sam pravi listu ciljeva, ne dobija je od mene. Evolutivni
koučing je proces koji klijenta ali i mene vodi do značajnih spoznaja i nakon
toga mi više nismo iste osobe. „Ono što podučavamo jeste ono što najviše želimo
da naučimo“, a moj cilj je da naučim da budem svakog dana bolja osoba.
-----------------------------------------
KOUČING – metodika
rada s ljudima
Za onog ko želi
uspeh i razvoj svih svojih resursa, neophodan je proces ličnog razvoja tokom
celog života. Život se svakodnevno usložnjava, a događaji sustižu i prestižu
čoveka bukvalno preko noći. Savet staraca, mudre žene, duhovnici i monasi,
plemenski i seoski vračevi su u davna vremena pomagali ljudima da dobiju više
od života. Danas postoje institucije i pojedinci koji se bave tim poslom.
Treneri, psiholozi, menadžeri i svi ostali savetnici koji rade sa ljudima jedan
na jedan postaju sve traženiji. Zahtevi koji se postavljaju pred čoveka
današnjice su sve veći, vremena je manje da se sve postigne, a stres i hronični
umor uzimaju svoj danak.
Profesija kouča,
kao što vidimo, nije ništa novo. Novi je samo naziv. On odvaja od ostalih one
ljude koji postaju životni treneri drugim ljudima. Vrhunski sportisti imaju čak
više ovakvih stručnjaka. Možda ste čuli neke dobronamerne osobe koje su vas
savetovale da sami morate da se izborite sa svojim problemima. U redu je ako
znate kako i ako imate viziju koja vas vodi. Međutim, čest je slučaj da nema te
vizije, da se ređaju neuspesi, da čovek gubi volju i da ne zna kako da se
iščupa iz problema. To je trenutak kada se treba obratiti za pomoć kouču.
Profesionalna pomoć znači da će vas kouč izvesti na pravi put, pomoći će vam da
vratite i utvrdite viziju svog uspeha, a zajedno sa njim spoznaćete i koji
koraci će vas dovesti tačno tamo gde želite biti.
Ono što je
najvažnije za potpuni uspeh koučinga jeste da izaberete pravog kouča za vas.
Tražite onog koji je već postigao to što vi želite da postignete. Ukoliko imate
problema u privatnom životu, biraćete kouča koji ima sređen privatni život. A
ako su u pitanju problemi na poslu, biraćete kouča koji je uspešan u svom
poslu. Kouč, osim ovladavanja znanjem, treba da ima i životno iskustvo u
oblasti koju vi kod sebe želite da unapredite. Pri tom je važan karakter kouča;
jedan od uslova za uspeh je da se međusobno poštujete jer tokom celog procesa
bićete ravnopravni partneri. Ukoliko je vaš problem zdravstvene prirode,
savetujem da se obratite kouču koji poznaje neke tehnike energetske i
alternativne medicine. To ne znači da će vas kouč lečiti već vas može podržati
na putu ka izlečenju. Kao što vidite, kouča možete angažovati za pomoć u svim
oblastima života.
Kouči se međusobno
razlikuju prema obrazovanju, životnom iskustvu, stepenu emocionalne zrelosti
ali i stepenu neurotičnosti. Lična i profesionalna kompetentnost mora biti
potvrđena kroz praksu. Zbog toga je dobro da se unapred raspitate o osobi koju
želite da angažujete. Takođe se praktikuje uvodni razgovor kao prilika za
upoznavanje i procenu. Dobro je da porazgovarate sa nekim ko je prošao koučing
i uspeo da postigne rezultate. Ali, ništa od toga vam nije potrebno ako imate
želju da zaista radite na sebi. Pustite srce da vas vodi i sigurno ćete
zakucati na prava vrata.
Za rad sa koučom,
pogledajte kontakt.
Jasna Bogojević Janjić
