33. Korak

Ne mogu ili mogu?

Shvatio sam da ono što stvarno umem i ono što stvarno mogu ja i uradim. Sve ostalo sigurno ne umem i ne mogu, dok to ne uradim. Tek kada nešto uspešno uradim ja sam dokazao da mogu. Do tada je samo iluzija da ja to umem i mogu. Imam samo informaciju o nečemu, a to ne znači da to umem i mogu. Upravo me ta iluzija da ja nešto umem i mogu sprečava da to sprovedem u delo, jer tu nema izazova (jer ja to umem i mogu). Kada me posledica tog "umem i mogu" (a bez ikakvog činjenja) stisne, onda tek ozbiljno razmišljam šta da uradim povodom toga. Jedna od ozbiljnih  zabluda i kočnica za napredak čoveka je ta da je u uverenju da zna. Čovek može da poseduje informaciju, a to nije znanje. Znanje je uspešno primeniti tu informaciju. Koliko puta sam čitao recept za neko jelo. I bilo mi je savršeno jasno šta je potrebno od namirnica i kako se to pravi. I kada bi neko započeo temu vezano za to jelo ja bih uvek bio siguran da ja to znam spremiti. Bio sam ponosan zbog toga. Međutim, kada sam odlučio da spremim to jelo shvatio sam kroz praksu - iskustvo da sam bio u zabludi. Nisam znao da spremim. Mada bih se kladio sa nekim da znam i čak bi se uvredio da mi je neko rekao da ja to ne znam. Zato razmislimo dobro pre nego što kažemo da smo nešto u prošlosti mogli uraditi. Obično krivimo sebe da smo nešto mogli a nismo uradili. Onda osećamo krivicu zato što to nismo uradili. Tako trošimo vreme i svoje živce na nešto što u stvari nije bilo moguće. To vreme i energiju upotrebimo da sada nešto uradimo. Inače ćemo ubrzo doći u budućnost u kojoj ćemo opet kriviti sebe da smo nešto mogli, a nisimo uradili. Ono što mislimo da znamo pokušajmo uspešno da primenimo, pa ćemo saznati da li to znamo. Ako ne uspemo uraditi to nam je signal da pitamo nekoga za savet. Nekoga ko to zna uraditi.
Zoran Janjić