34. Korak

Kako bolje videti?

„Ljubav je slepa“. „Bio sam van sebe od besa“. „Preterano mi je stalo do ovoga“. Ove i slične izraze svi smo čuli mnogo puta. Takvi izrazi se direktno tiču našeg viđenja i odlučivanja. Zašto je to tako? Kada smo zaljubljeni, kada smo iznervirani ili kada nam je preterano stalo do nečega, u nama je manja ili veća bura emocija. Tada nam je zapažanje tj. viđenje sveta oko nas zamagljeno i skučeno. U zaljubljenosti primećujemo lepe stvari. Ne smeta nam ono što bi nam uobičajeno smetalo. Zbog te emocije, koju zovemo zaljubljenost, stvarnost izgleda romantično. Misli su nam zauzete voljenom osobom. Ona nam izgleda kao anđeo. Kada nešto uradi što nam obično nije  po volji mi se ne obaziremo na to. Nije nam to bitno, jer smo zaljubljeni. Zaljubljenost ima prioritet nad svim ostalim. Isto je tako i kada smo van sebe od besa. Tada ne čujemo lepe i smirujuće reči. Bes u nama je jako gladan i želi svađu, obračun, teror, ružne reči, osudu, kaznu itd. Sve ostalo staje i nema važnosti. Naše oči vide i uši čuju uobičajeno, ali bes u nama tumači sve to kako on želi. I onda kada nam je preterano stalo do nečega izostavljamo puno toga drugog u životu. U takvim stanjima možemo uraditi ili odlučiti nešto zbog čega ćemo posle gorko da se kajemo. Da, jer kada smo smireni i kada nismo u buri emocija drugačije razmišljamo. Možemo bolje sagledati trenutnu situaciju, a i ono što sledi donošenjem određene odluke. Neuporedivo svesnije i mudrije delujemo u smirenju. Ako smo duži period u stresu (jakoj emociji), zbog nečega, to automatski povlači za sobom i bitno smanjenu mogućnost pravilnog odlučivanja. Osoba troši svoje vreme i energiju na nerviranje i objašnjavanje drugima svog problema ili svoje euforije. Uporno pokazuje  kako je oštećena ili jako emotivna, kako su drugi krivi ili neopisivo predivni i nikada joj nije toga dosta. Ispričaće svoju muku ili pokazati nebrojeno puta svoju euforiju i na taj način će imati sve manji vidokrug.  Ipak, sve je to normalno i logično. Ne treba osuđivati takve osobe, mada nam ponekad mogu biti izuzetno naporne. Nisu u mogućnosti da uoče drugo. Isto tako ne shvataju da svojim trenutnim ponašanjem dovode sebe u rizičnu situaciju. Jer, ko nije u tom problemu ili euforiji kao da je na vrhu brda i ima odličan vidik. Onaj ko je u stresu ili burnoj emociji nalazi se u podnožju brda i mali mu je vidik. To objašnjava zašto ne možemo ponekad da razumemo ljude koji se ponašaju nerazumno. Oni su tada, zbog nervoze ili jakih emocija, u podnožju brda, a vi ste na vrhu brda i jasno vidite. Zbog svega toga ne očekujmo od takvih osoba da se ponašaju „normalno“. One tada nisu u situaciji da razmišljaju racionalno i prihvatljivo. Ko god da se nađe u takvom „problemu“ neka se obrati nekoj osobi sa iskustvom za savet i pomoć, koja nema nikakve veze sa tim problemom. Zašto?  Pa zato što je ta osoba na vrhu brda, a vi u podnožju. Jednostavno ima bolji vidik. Jer nije opterećena emocijama vezanim za taj „problem“ i nema u tome nikakav interes. U nervozi se nalazi nervoza i ona stvara dodatnu nervozu. U smirenju se nalazi smirenje i ono rađa novo smirenje. Nervozi (osobi sa „problemom“) je neophodno da nađe smirenje (iskusnu osobu) da bi joj to smirenje (osoba) pomogla da se snađe i reši „problem“.
Zoran Janjić