BITI DRUGAČIJI II deo
Nekada je odstupanje od proseka proglašavano greškom,
u vremenu koje dolazi trebalo bi da bude prednost. Zato se nemojte plašiti da
budete drugačiji, nije u pitanju greška za sve ono gde su vam govorili da ste posebni. Sećam se
jednom prilikom u osnovnoj školi u sklopu priprema za takmičenje iz biologije,
određivali smo sami sebi krvnu grupu. Nas dvadesetak nestrpljivo smo čekali
reakcije i ispostavilo se da su svi A, B ili O, jedino sam ja bila AB.
Profesorica, koja je pre toga bila načelnica laboratorije u bolnici, rekla je
da sam sigurno napravila grešku. I to nije bio jedini put kada je nešto u vezi
sa mnom proglašeno greškom. Zapravo, sve je bilo kod mene ispravno jedino je
greška bilo verovanje autoriteta da ono što se ne uklapa treba proglasiti
greškom.
Menja se osnovna paradigma – šta mogu da dobijem od
sveta, u – šta mogu da dam svetu.
Naš problem koji je bilo teško objasniti neupućenima
je kriza u načinu razmišljanja, kao što ovaj primer pokazuje. Prednost onih
koji drugačije razmišljaju sada će preovladati i zbog toga u vremenu koje
dolazi svi bi trebalo da nauče pravilno da razmišljaju. Moj primer koji ću opisati
doveo me u nezavidnu situaciju ali nisam mogla drugačije da postupim. Naime,
brat po ujaku se teško razboleo. Nakon dijagnoze lekara moji rođaci su se
okupili u našoj kući. U trenutku kada sam ja došla kući zatekla sam ih, zajedno
sa mojim roditeljima, kako plaču i ridaju. Pomislila sam da je neko umro. Kada
su mi pokazali dijagnozu, pitala sam šta su lekari rekli uz to. A rekli su da
će biti operisan nakon čega će uslediti duži oporavak. I dali su velik procenat
da će operacija uspeti. Ja sam počela da se smejem. Rekla sam im da se raduju
što ima pomoći i što će ga operisati vrhunski stručnjak, a ne da ga oplakuju
živog. To je naišlo na osuđivanje, rekli su da izađem van dok se ne saberem. I
nastavili su da plaču. Danas, a ovo se deslo pre skoro četiri decenije, moj
rođak je živ, ima svoju porodicu, vodi jedan prosečan život.
Šta mogu da dobijem od sveta nas je i dovelo do ove
tačke. Sve je upotrebljeno za korist i dobit. Sve je podjarmljeno i porobljeno.
Sve je počelo čoveku da donosi zaradu i profit. Stručak ubranog poljskog cveća
na pijaci, životinje u zoološkom vrtu, izvori čiste žive vode
prerađene/zagađene u cilju da se prodaje flaširana, ribe u okeanima, šume i
drveće. Sada se i čist vazduh plaća po raznim sobama jer je ovaj vani zagađen.
Sve smo okrenuli protiv sebe. Čitava priroda je viđena očima iskorištavanja i
bogaćenja. Da ne pominjem naftu, gas, ugalj. Reke su krvotoci Zemlje. Nafta,
gas i ugalj su njene rezerve hranjivih materija, a znamo da to ima i naše telo.
I kada nam rezerve gvožđa opadnu postajemo anemični. To isto se dešava i sa
planetom kada joj oduzmemo njene rezerve.
Šta mogu da dam svetu – biće nam misao vodilja
ubuduće. Mi ovde nismo došli da grabimo, već da dajemo. Ono čime ste vi obdareni
je potrebno sada svima nama. Možda ćete pomisliti šta bi jedna bubamara mogla
da znači svetu, na primer. A sad zamislite tužnu osobu koja peva onu pesmicu:
let, let bubamaro, pokaži mi gde je moj dragi...I bubamara poleti. Ta osoba
krene u tom pravcu i susretne starog čoveka. On joj kaže da nedaleko odatle
živi jedna porodica kojoj treba pomoć. Osoba pomogne toj porodici i u znak
zahvalnosti dobije jedan divan cvet koji zasadi u svojoj bašti. I kada je cvet
bio mirisan i rascvetan, pored bašte naiđe jedna osoba koja posle zakuca na vrata i pita kako je uzgojila tako
divan cvet. To je ljubav na prvi pogled.
Poenta priče je da vi ne možete ni znati, a nije ni
važno, na koji sve način možete dotaći druge i pomoći im svojim darovima,
talentima i resursima. Kako god to što vas čini posebnim da nazovemo, to nekome
treba, neko baš to traži i nekome upravo to pomaže da postane bolji i da lakše nauči svoje lekcije. Prihvatite svoje
darove ovako:
Ja prihvatam svoj dar.
Ja živim svoj dar.
Ja jesam svoj dar.
