10. Korak
Zašto je "pozitivno razmišljanje" kočnica, za neke osobe?
(Za osobe koje ne mogu suštinski da shvate tu tehniku)

Juče sam pisao kako prepoznati istinu.
Mnogi su pomislili da oni to znaju. Da im nije potreban nikakav savet vezano za to. Ko nije pročitao jučerašnju objavu neka je pročita. Trebaće mu manje od minuta za to. Kratka je i sasvim jasna. Izgleda možda suviše jasna da bi neko obratio pažnju na nju i shvatio je ozbiljno.
Objasniću...
Pa i normalno je da mislimo da mi znamo šta je istina, a šta laž. Računamo da nam je to gotovo urođeno. Prepozna se to na neki način i to je to. Nema tu nikakve  filozofije ni mudrovanja.
U redu.
A da li je to baš tako?
Evo jednog pitanja za nas.

Da li primećujemo, na svakodnevnom nivou, šta je dobro za nas?

Manji deo primetimo. Većine dobrog, za nas, nismo ni svesni. 
Nismo svesni zato što nismo uvežbani da obraćamo pažnju na istinu. I takođe nismo navikli da je primećujemo i negujemo. Malo joj prostora dajemo u svojim odajama koje se ŽIVOT zovu. 

Od ustajanja, pa do vremena kada smo legli uveče u krevet i zaspali, ima puno situacija i prilika da vidimo šta je dobro za nas.
Koliko smo puta, ujutru kada progledamo,  primetili i bili zahvalni za sve ono što se nalazi u našoj sobi i što nam itekako ulepšava i olakšava život?
A sada, možemo tako iz trenutka u trenutak da idemo i da primetimo koliko toga dobrog nismo svesni, u našim svakodnevnim životima?
Kada počnemo da nabrajamo uvidećemo da mi mnogo toga,  što je za nas dobro i istina, ne primećujemo.
I onda se dešava  da kada neko piše o istini nama to nije zanimljivo, jer mi sve znamo o tome.
To je klasična zabluda koja se prenosi iz generacije u generaciju.
Ako svi prepoznajemo istinu i znamo šta je najbolje za nas, odakle ovi silni problemi u svetu u kojem živimo?
Zato bih nas sve zamolio da ne preskačemo lekcije, koje "mislimo" da smo doktorirali, a u kojima smo još đaci prvaci.
I onda dolazimo do tehnike "pozitivnog razmišljanja".
Takvi kakvi smo, umesto da primećujemo i budemo zahvalni za ono što imamo, mi se "hvatamo" tehnike u kojoj treba nešto, a što nije u našoj stvarnosti, da zamišljamo i vrednujemo.
Bavimo se maštarijama i afirmacijama umesto da negujemo ono što već imamo.
Ne shvatamo da nemamo ono što želimo, baš zato što ne primećujemo i ne cenimo ono što imamo.
A tehnika "pozitivnog razmišljanja" radi upravo to, ona "ceni" ono što nemamo (ili ne vidimo da imamo), a ne primećuje ono što imamo.
- Ovo se odnosi na one kojima je ta tehnika potrebna, što samim tim znači da je ne razumeju. Jer oni koji razumeju tu tehniku oni je već  žive i nije im potrebna.
A oni koji je ne razumeju ne mogu da je žive, logično, jer je ne razumeju, zato im je ta tehnika i kočnica. Rekli su im da će im ta tehnika pomoći i ona jeste izuzetno korisna za one koji je razumeju. A malo ljudi je stvarno shvata. Zato i pišem ono što svi možemo da uradimo.

Da sumiramo.
Cenimo, poštujmo i obavezno se zahvaljujmo za svaku sitnicu koju imamo.
Radimo to svakodnevno i nemojmo dozvoliti da nam dosadi uživati u onome što imamo.
Život će nam uzvratiti hvalom i zahvalnošću kroz ljude i događaje, koji će nas obogatiti još više, jer smo već  bogati.
Ne moramo  da se pretvaramo i glumimo život. Živimo život koji već posedujemo. 
Znanje-je-raj