8. Korak
Da li slobodno upravljaš svojom energijom?

- To je lično moja stvar. Moja je energija i ja njome raspolažem kako mi se hoće.
- Da li si siguran u to?
- Naravno. Neće meni niko to određivati.
- I ja sam ranije isto tako mislio.
- Šta time hoćeš da kažeš?
- Uvideo sam da živim slično kao i ostali oko mene.
- Pa što je to loše?
- Nije loše.
- Što onda to spominješ?
- Zato što sam shvatio da uglavnom sledim tuđe ideje. Pričam nečije priče, nevideći da nisu moje. Prihvatio sam razne modele ponašanja, kao da sam ih ja osmislio. Udišem nečije izdisaje uživajući u njihovoj navodnoj svežini. Oponašam tuđe, pa mislim da sam svoj, jedinstven i slobodan.
- Daj molim te. Šta to pričaš? Nešto od toga, što si nabrojao, prepoznajem i kod sebe. Međutim, ja na kraju odlučujem šta ću da radim.
- Tačno je da ti odlučuješ. Ali na čijim temeljima?
- Na šta tačno misliš?
- Odlučuješ na temelju onih informacija koje si prihvatio od roditelja, školstva, okoline, putem medija itd.
- Pa šta, nisam glup da iz tih informacija ne izaberem prave.
- Nije ovde stvar da li je neko glup ili ne.
- Šta je onda u pitanju?
- Da li je moguće da te informacije nisu istinite, nisu prave?  Ili nisu najznačajnije? I onda bez obzira što ti biraš, rezultati su isti kao i kod mnogih ranije. Šta je onda tu tvoje? Skuvao si jelo od namirnica koje ti je neko drugi servirao. Ispunio si njegovu volju, a da to i ne vidiš.
- O tome i na taj način nisam razmišljao.
- Nisam ni ja ranije. Uzimao sam da je sve ono što su me učili istinito i najbolje. To se nije dovodilo u pitanje. A kada kopiram ono što su me učili manje ili više dobijam isti ili sličan rezultat.
Prvo smo svi upleteni u igranke naših predaka. Volimo ono što i oni. Mrzimo isto tako. Interesuju nas iste stvari.
Ili nam se ne sviđa nešto kod njih, pa radimo suprotno od toga. Verujući da je to naša volja, a mi smo samo odskočili od njihove ideje i našli se na suprotnom kraju, te iste ideje. I onda smo samozadovoljni i bitni jer ih nismo poslušali. Pa mislimo da smo mnogo pametni...
- Nisi me baš usrećio sa ovim. Ima li onda išta u mom životu moje?
- Rekao sam ti da tu ništa nije loše. To je tako. Poenta je samo da postanemo toga svesni. Onda ćemo razmišljati o svojim postupcima i odlukama iz drugačije perspektive. I nemoj se pitati šta je tvoje u tvom životu. Jedino što je tvoje je mogućnost izbora. Biraš od onoga što ima na "trpezi" života. Ali ovaj put počinješ iz drugačijeg razloga birati.
- Iz  kojeg razloga?
- Do sada smo prvenstveno birali iz straha, zavisti, osećaja nedostatka, radi pobede, nadmetanja, nervoze, bunta, neznanja, da bi bili bolji od nekoga, da bi nekoga unizili, iz oholosti, nesigurnosti, nelagode, raznoraznih vrsta gladi, iz uskogrude nazovi ljubavi, da bi nekom protivrečili, da bi se osećali moćno, da bi gospodarili...
- A sada?
- Svi smo mi deca Života i Ljubavi. Jedno smo u tom Životu. On nam je zajednički. Ima nas oko sedam milijardi i svi smo od jednog istog Života. Pa da li misliš da ima bolji razlog od toga da biramo prvenstveno iz Ljubavi u ime Života?
Raširimo naša jedra i dopustimo da ih Život vodi, jer on zna i može sve.
- Misliš li da valja imati  puno više poverenja u Život?
- Tako je prijatelju.

Znanje-je-raj