2. Korak - ŠTA SMO ZAKLJUČILI?

U prvom koraku uradili smo prvu vežbu.
U njoj smo popisali sve one situacije u kojima tvrdimo, sebi ili drugima, da nešto znamo.

Mini priča, dva prijatelja.
------------------------------
1- Ja znam da nema svrhe nervirati se. A ti?
2- Naravno da znam, to je toliko logično,  Da mi nisi prijatelj pomislio bih da potcenjuješ moju inteligenciju, postavljajući mi takvo pitanje. Nisam glup.
1- Nije mi bila namera da te vređam na bilo koji način.
2- Znam da ti to nije bila namera, ali si me malo iznevirao.
-----------------------------
Možda ste prepoznali ovu situaciju iz priče, ili sličnu, u svom iskustvu.
Običan svakodnevni razgovor iz koga se može izvući očigledan zaključak.

U priči se vidi da se prijatelj 2. iznervirao jer ga je prijatelj 1. pitao sasvim obično pitanje:
"Da li znaš da nema svrhe nervirati se?"
Prijatelj 2. je burno reagovao, jer je toliko očigledno da nema svrhe  nervirati se.
Međutim, prijatelj 2. ne shvata da je upravo svojim nerviranjem pobio sopstvenu tvrdnju, DA ZNA da nema svrhe nervirati se.
Znači, osoba koja je  u nervozi je kategorična DA ZNA da je nerviranje besmisleno, a nervira se upravo dok to tvrdi.
To je apsurd koji se dešava svima nama.
Radimo nešto a istovremeno uveravamo i sebe i druge kako to nije dobro.
Ili ne radimo nešto, a svima pričamo kako je to dobro i korisno.
Nesvesni svojih  reči, dela i posledica.
Razmislite o ovome i zapišite u svesku, ispod prve vežbe, zaključke do kojih ste došli, vezano za vas.
Sledeći put idemo na TREĆI KORAK.
Znanje-je-raj