13. Korak
Zašto baš ja?

Mnogo puta sam sebi postavio to osnovno pitanje.
Pa onda to osnovno pitanje nadopunim...
Zašto baš ja, imam ovaj problem?
Onda kreću misli koje pokušavaju dati odgovor.
Posle nekog vremena, provedenog u razmišljanju, obično zaključim da je neko drugi tome kriv.
Ovaj scenario se puuunooo puta odvijao u mojoj glavi.
Problem bi se usložnjavao, a ljudi koje sam krivio bili bi sve krivlji.
I išlo je to tako sve dok rezervoar mog života nije imao više mesta za izgovore.
Dosta je bilo.
Ja još nisam bio to osvestio. Mislio sam da mogu po starom.
Međutim, počela su mi dolaziti iskustva koja su pokazivala mene, kao krivca.
Borio sam se da ukažem da je ipak neko drugi kriv. Prividno sam donekle  uspevao.
Pa pošto nisam još hteo da vidim pravu stvarnost, došla su jača tumbanja u mom životu.
Jesam se trudio i bio uporan, ali nisam uspeo da pobegnem sam od sebe i svojih navika.
Zagnjurio sam u baru posledica moga života.
Ronio sam u mulju neiskustva, naivnosti i neznanja.
Nije više bilo moguće naći nekog drugog krivca, naći ikakvo opravdanje.
Nema više. Što sam zakuvao to sam sada morao da pojedem.
Ukus je bio odvratan a miris nepodnošljiv.
Teško sam jeo, boreći se sa zadnjim trzajima života mojih pogrešnih navika.
Kada sam priznao šta sve ima u meni i kada sam video sebe kao odgovornog, došla je svetlost.
Bilo je nužno da prođem kroz  nagomilano smeće, koje sam navukao, da bih došao do čistine.
Tada je počeo moj preporod.
Moje teško životno iskustvo iskoristio sam kao odskočnu dasku...
Zahvalan sam na tim iskustvima, jer danas mnogo bolje i celovitije vidim.
Mogu ljude da razumem.

Znanje-je-raj