19. Korak
O kako sam bio glup...
(Pogrešna odluka)
Svako od nas je mnogo puta donosio odluke. U
svim oblastima našeg života mi smo nešto odlučivali. I to ćemo uvek i raditi. Postoje ljudi, a to smo svi mi, koji nikada nisu doneli
pogrešnu odluku, mada to nama izgleda nemoguće. Objasniću kroz naredno veoma
bitno pitanje. Kada mi saznajemo da smo doneli pogrešnu
odluku? Samo onda kada prođe
određeni (ponekad i veoma mali) vremenski period. Drugim rečima, kada iskusimo posledice bar dela te naše odluke. Svaka odluka je dobra, sve dok nam život – iskustvo pokaže i dokaže
da to nije tako. Znači moramo iskusiti -
uvideti – shvatiti da postoji bolje rešenje za neku našu prethodnu odluku. Tek tada uviđamo da je ta odluka bila
pogrešna. Hajde sada da na sve to
pogledamo na drugačiji način.
Pogrešnu odluku možemo da nazovemo i odluka
bez dovoljno iskustva i suštinskog znanja. Tj. odluka koju i nismo mogli da donesemo na
odgovarajući način, jer nismo imali znanja, informacija ili smo ih zaboravili u tom momentu. Razmislite dobro o ovome. Sa ovakvim novim i dubljim pogledom na naše
pogreške, dolazimo u sasvim drugu dimenziju življenja. U ovom momentu mnogi od vas shvataju, da greške koje su pravili, uopšte
nisu greške! Bez potrebe su sebe mučili
i okrivljavali zbog toga. Bez obzira koliko puta ponavljate istu situaciju vi ne grešite! Smatra se, kada ponovimo
istu grešku da je to onda već naš izbor.
A ni tada to nije naš izbor. Upravo smo ponavljanjem greške pokazali da to
nije naš svesni izbor, tj. tim činom DOKAZUJEMO da
još nismo stvarno shvatili tu situaciju. Ovde neko shvatanje situacije može doživeti kao mentalno prihvatanje informacije. Ja pišem o suštinskom shvatanju -
znanju nečega, kroz praktično primenjivanje.
Ako znaš nešto onda to i živiš – primenjuješ.
Kada kažeš da nešto znaš a ne
primenjuješ to u praksi, onda si u velikoj zabludi, da je to znanje i da ti to
znaš, bez obzira što to znanje koje propovedaš kod nekog drugog jeste znanje, ali samo zato jer ga taj neko drugi primenjuje - živi! Sagledavanjem svega napisanog
oslobađamo deo svoje životnosti – energije koju smo zarobili kriveći sebe i
druge zbog pređašnjih grešaka. Jednostavno, svakom od nas je potrebno različito
vreme da kroz iskustva shvatimo nešto i počnemo u potpunosti da to živimo. Ogromna
je razlika dokazivati, ono šta znamo, rečima
ili dokazivati delima. Reči koje
kažemo mogu a i ne moraju da pređu u delo. Delo
je nešto već neosporno urađeno.
