14. Korak
Neuspeh je gorak?

Kada pokušavamo nešto da uradimo ili promenimo pa ne uspemo, mi to smatramo neuspehom.
I tako se tokom vremena nakupimo neuspelih pokušaja. Iskusimo gorčinu svega toga.
Tokom tog dugogodišnjeg doživljavanja poraza mi gubimo poverenje u sebe.
I ne samo u sebe.
Proširuje se ta sumnja na sve aspekte našeg života. Počinjemo da osećamo ogorčenje i prema samim temeljima života. Bilo da mislimo da smo nastali evolucijom ili Božijim delovanjem. Ljuti smo na sam život, bez obzira kako je postao.
Osećamo nepravdu i nemoć. To postaje naša druga priroda. I na kraju ovog života tako nezadovoljni odnosimo to sa sobom.
Razmislimo o tome da nezadovoljstvo, ogorčenje, čemer, jad, nerazumevanje, ljutnja i sva ta muka prebiva u nama. 
Uvid iz prethodno napisanog!
- Mi smo svemu tome nabrojanom izuzetno dobar domaćin. Domaćin smo, jer to stanuje u nama.
Šta to znači?
Jednostavno, tako dobro negujemo gorčinu i slično, u nama, da ona "nije luda" da nas napusti. 
U nama joj je savršeno dobro. Ima takvu uslugu kao u hotelu sa pet zvezdica. 
Toplo joj je. Hranimo je po čitav dan. Zabavljamo je. Bezbedna je i zaštićena. 
Štitimo je vrhunski od svake dobre misli i poriva za promenom. 
Dajemo joj "diplomatski imunitet" u svakoj situaciji gde bi je neko poželeo napasti ili osuditi. 
Ona je glavna. 
Sedi u najudobnijoj fotelji i zapoveda. Mi se bespogovorno povinujemo svakoj njenoj želji. 
Da li je sada jasno, šta nam je činiti?

Za pomoć, više u kontaktima.