21. Korak

Pritisak

- Voleo bih da se rešim povišenog pritiska.

- U redu. Kako te to muči?

- Smeta mi. Osećam sve više i više problema zbog toga.

- Kada si primetio da imaš povišeni pritisak?

- Nisam ja lično ništa primetio. Prehladio sam se pa mi je doktor pored ostalog izmerio pritisak. Bio je povišen. Tako je počela terapija. Pa se tokom vremena polako povećavala.

- Koji su to problemi koje si spomenuo malopre?

- Bol u potiljku, brži otkucaji srca, malaksalost i nervoza. To se ne dešava stalno. Privremenog je karaktera. Javi se pa nestane. A opet osećam kao da to negde u prikrajku uvek deluje. Tek, tek to osećam. Taman toliko da mi ne da mira. Kada sam zaokupljen nečim  ne primećujem te simptome. Ali čim stanem sa tim poslom

postanem ih svestan. Zato se i trudim da sam non stop zauzet nečim. Tako mi je lakše.

- Da li se ponekad svađaš  sa nekim?

- Ma, šta ima da se svađam. Ne vredi. Iznerviraju me pa se ja lepo okrenem i odem. Ko bi se sa njima raspravljao.

- A kada se tako okreneš i odeš o čemu razmišljaš i koliko to traje?

- O tome kako su glupi i primitivni i kako ne vredi trošiti vreme na takve ljude. Ne razmišljam dugo o njima. Uzmem nešto da radim da ne mislim o tome.

- Kako je u tvom braku?

- Deca kao deca, ne slušaju i uvek im nešto treba. Žena je puna pitanja. Hoće sve da zna. Lepo joj kažem da me pusti na miru, ali ona uvek po starom. Ali ipak, sve u svemu je dobro.

- Kakva je situacija sa tvojim roditeljima?

- Stalno mi drže neke pridike. Od malih nogu je tako. Kada god sam pokušao nešto da im objasnim oni su znali bolje. Fakultet su mi oni izabrali. Kada se zaposlim imaću dobru platu, rekoše. I tu su bili u pravu. Odlično zarađujem. Mada sam ja hteo nešto drugo. Ali nema veze. Dobro je.

- Šta radiš da se opustiš? Imaš li neki hobi, zanimaciju?

- Nemam hobi. Volim da odgledam fudbalsku utakmicu kada imam vremena. To me opušta.

- Navijaš li za neki poseban tim?

- Ne, ali zato uvek izaberem jedan tim na utakmici, koju gledam,  i za njih navijam da pobede.

- Znači, dobro se uživiš u to?

- Naravno. Što bih inače gledao utakmicu.

- Kroz tvoje odgovore lako se vidi šta je uzrok tvog povišenog pritiska.

- Šta je uzrok?

- Probaj sam da zaključiš.

- Možda je to što se nerviram.

- Nervoza svakako utiče na nastanak mnogih bolesti. Ipak, nervoza je samo posledica nečega u tebi što te muči.

- Šta je to u meni što me muči?

- To je počelo u tvom detinjstvu. Kao mali dečak žedno si upijao sve što se dešavalo oko tebe. Baš kao i svako dete bio si istraživač. I tu je nastao problem.

- Kako?

- Nisi dobio prava objašnjenja. Čak ti mnogo toga nije uopše objašnjeno. Morao si sam da donosiš zaključke, a nisi imao potrebno znanje za to. Rezultat toga je da si stekao pogrešnu sliku o životu. Bio si nezadovoljan dečak. Gušili su tvoj potencijal i nisi mogao da se iskažeš kako si hteo. Nisi dobio model zdrave komunikacije sa ljudima i svetom u kojem živiš. I onda je normalno da kao posledicu tog unutrašnjeg, emotivnog pritiska, dobiješ i fizički povišen pritisak.

- Može li se to nekako rešiti?

- Naravno da može. Da li si spreman da učiš i da se u skladu sa tim menjaš?

- Da.

- Idemo korak po korak. Prvo je da shvatiš da su te tvoji roditelji vaspitavali onako kako su oni znali. Ne troši svoju energiju i vreme na osuđivanje roditelja. Oni nisu krivi. Pogledaj sebe u ulozi roditelja. Vaspitavaš decu onako kako znaš i umeš. Drugačije i ne možeš. Misliš li da si nekada pogrešio u ophođenju prema svojoj deci?

- Jesam.

- Znači, sličan si u tome svojim roditeljima. Nisam rekao da si isti, već sličan. A čim primenjuješ bar deo onoga zbog čega roditeljima zameraš, onda nemaš pravo da ih osuđuješ. A i da imaš svo pravo da ih osudiš, od toga nemaš ni malo koristi. Shvataš li to?

- Razumem. Ali postoji taj neki bes u meni. Razumom znam da su radili kako su najbolje znali. Ipak javlja se u meni ogorčenost u nekim situacijama.

- To je sve normalno.  Velika je stvar što si shvatio to u vezi sa roditeljima. Još malo da ti pojasnim. Ta ogorčenost u tebi mora da se pročisti. Ona je stalni teret koji nosiš. Ona te pritiska i onda kada je ne osećaš. Ta ogorčenost je ista stvar kao i ono što ti zoveš povišeni pritisak. Tabletama maskiraš taj stalni impuls u tebi. To uvek traje tj. 24 sata svakog dana. I kada god kriviš nekoga ili nešto ti daješ svoju dodatnu snagu povišenom pritisku tj. ogorčenosti u sebi. Svako od nas ima određenu količinu životne – stvaralačke energije u sebi. Razmisli šta se dešava kada daješ svoju životnu energiju ogorčenosti u sebi? Ogorčenost - pritisak raste na račun drugih stvari u tebi. Oduzimaš energiju onim delovima sebe koji dobro funkcionišu da bi dao energiju onom delu sebe koji te polako ubija.

- Nisam razmišljao o tome na taj način. Potpuno si u pravu. Ko bi rekao da je  moguće da mi tako nešto nije palo na pamet. Skroz je logično. I šta predlažeš za dalje?

- Dolazićeš dva puta nedeljno kod mene na razgovor. Potrebno je da imaš nekoga sa kim možeš otvoreno da razgovaraš. Neophodno je vreme da se promene ukorenjene navike, a za to valja da imaš podršku. Polako ćeš usvajati i primenjivati način sa kojim ćeš prvo u potpunosti prihvatiti ogorčenost i sve emocionalne blokade koje imaš u sebi. Onda ćemo zajedno osmisliti nove načine pogleda i ponašanja u datim situacijama.  I polako ćeš smanjivati količinu tableta koje koristiš, do dana kada ćemo u potpunosti rešiti uzrok.

- Stvarno to misliš?

- Ne da mislim, nego sigurno znam. Postoje oprobane metode za to.

- Radujem se.

- I ja.